Deca Pariza-Trailer

Pariz, jul 1942. Na poèetku filma „Deca Pariza“ otac jevrejske porodice Šmuel Vajsman pokušava da razveseli svoju decu za vreme ruèka prièom: „Znate li da Hitler veruje da smo mi Jevreji krivi za potonuæe Titanika? Ne santa leda, nego Jevrej - to je bar jasno.“ Svi se za stolom smeju. Ali, samo nekoliko dana kasnije dolazi francuska policija i odvodi èitavu porodicu i sve njihove komšije.



Iz Pariza je deportovano ukupno 1.300 ljudi. Uhapšeni Jevreji prvo su bili zatvoreni u jednoj sportskoj dvorani, zatim prebaèeni u francuski logor i na kraju predavani Nemcima. Skoro svi uhapšeni kasnije su umrli u nemaèkim koncentracionim logorima.


Za taènost istorijskih èinjenica u filmu bio je zadužen istorièar Serž Klarsfeld. On je decenijama prouèavao odnose Francuza i nacista. Rediteljka filma Rozelin Boš kaže: „Seæanje na tu decu bilo bi nemoguæe bez Serža Klarsfelda. On im je svojim radom vratio identitet. Uz njegovu pomoæ ponovo su dobili dušu.“

Sam Klarsfeld je 1942. godine imao sedam godina i sa svojim roditeljima, Jevrejima živeo je u Nici. On i njegova majka uspeli su da izbegnu odvoðenje u logor, ali njegov otac nije. Serž Klarsfeld ga nikada više nije video.

Posle rata, u Parizu je upoznao svoju suprugu Beate. Ona je Nemica koja je u Francuskoj èuvala decu. Za Serž to nije bio nikakav problem. Beate i druge mlade Nemice, koje su u Francuskoj radile kao bebisiterke, oseæale su se u toj zemlji ugodno. Da to i nije baš samo po sebi razumljivo, Beate je shvatila tek nakon razgovora sa Seržom koji joj je isprièao što su sve nacisti radili o Francuskoj.

U Francuskoj dugo nije postojala svest o krivici sopstvenih sunarodnika za holokaust. Predsednik Šarl de Gol je posle rata stvorio sliku nacije koja je „ostala èista“ i koja je pružala jak otpor nemaèkim okupatorima. Toga je, doduše bilo, ali to nije bila cela istina. Jer, za vreme Drugog svetskog rata bilo je mnogo vodeæih politièara i policajaca koji su marljivo pomagali nacistima. Recimo, Pjer Laval, tadašnji premijer neokupiranog dela Francuske. Bez njegove pomoæi ne bi bili moguæi masovni transporti francuskih Jevreja.



Ali, o tome niko u Francuskoj nije želeo da razgovara, sve dok Serž Klarsfeld nije ukazao na znaèajne greške u školskim udžbenicima. Njegova supruga seæa se da su francuski školarci sve do 90-ih godina prošlog veka uèili da su samo Nemci odvodili Jevreje. A onda su udžbenici iz istorije napisani ponovo. Tek 1995. godine tadašnji francuski predsednik Žak Širak priznao francuski udeo u krivici za deportacije Jevreja.