Roène obdobia

Ove godine 2008. godine zima nam stiže 21. decembra u 13 sati i 03 minuta. Do kraja godine ostaje još 10 dana.

Zima æe da traje 88,99 dana, a završiæe se 20.03 2009. u 12:43
Sunce
Na dan poèetka zime Sunce æe se nalaziti u sazvežðu Strelca (Sagittarius) i nalazièe se 18° 38' 59" iznad horizonta. Od Zemlje Sunce æe biti udaljeno 0.9838320 a.j. (147 milliona km), a svetlosnom zraku da prevali tu razdaljinu treba 8 minuta i 10,9 sekundi. Magnituda Sunca iznosiæe -26,8, a uglovna velièina biæe 1950.80". Tog dana Sunce izlazi u 7h 15 m 53 s minuta, a zalazi u 16 h 0 m 3 s.
MESEC
Mesec æe na dan dolaska zime izlazi u 01:28, a zalazi u 12:01

Naš jedini prirodni satelit tog dana biæe star 23 dana i 19 sati, njegov prividni preènik iznosiæe 1848,07'', a magnituda -10,01. Od nas æe u trenutku dolaska zime Mesec biti udaljen 396 158 kilometara





Sazimom dolaze hladni dani. Sunce klizi nisko po nebu i teško se probija kroz debele svetle oblake. Pada sneg, èesto je mraz.



Zima može da bude lepa. Deca je vole jer mogu da se sankaju i jer dolazi Deda Mraz.


Zima poèinje kada Sunce u prividnom godišnjem kretanju po nebu stigne do najniže taèke na svom putu, te njegovi zraci udaraju pod pravim uglom zimski povratnik (-23° 27'). Toga dana noæ je najduža u godini, a obdanica najkraæa. To je dan zimskog solsticija ili zimske karatkodnevnice (kaže se i kratkodnevica). U stvarnosti Zemlja se okreæe oko Sunca i zato kažemo da je ovo kretanje Sunca samo privino.... (više: Kretanje!)

U istom trenutku kada kod nas poène zima na južnoj Zemljinoj polulopti poèinje leto.

Struèno, i preciznije, dolazak zime se definiše kao momenat kada centar sunèevog diska dospe na -23° 27' deklinacije, a rektascenzija Sunca je 18 sati.