Deset top saveta za zdravlje i vitkost

Jedite polako i dugo žvaæite

Namirnice koje su veæe i tvrðe i zahtevaju da se dugo žvaæu (jabuka, celer, šargarepa ili orasi), okupiraju nas i upošljavaju naša usta duže od hrane kao što je to recimo èips. Vašem telu treba vremena da registruje sitost, pa je zato bolje jesti sporije, ukoliko želite da budete mršaviji.

Najbolja je prirodno uzgajana hrana

Krompir raste iz zemlje, a jaje dobijamo od kokoške. Meðutim, odakle dolaze grickalice i slatkiši? Ako je odgovor: iz fabrike, zaobiðite ih. Od neobraðene, presne hrane imaæete najviše koristi, tvrde struènjaci. Termièka priprema hrane oduzima joj nutritivne vrednosti kao što su antioksidansi, vlakna, pa èak i kada joj dodaju hemijske zamene, ništa ne može da zameni prirodno uzgajanu hranu.


U „voænom ukusu“ nema voæa

Ako na pakovanju vidite da piše „sa ukusom...“, to znaèi da je iz te hrane izvuèena njena prava aroma i zamenjena fabrièkom. Reè „prirodan“ samo znaèi da je aditiv biljnog ili životinjskog porekla, što ne mora biti zdravo kao što zvuèi. Nauènici su napravili ukuse upotrebljavajuæi bakterije i nazvali ih zdravim. A zar biste kupili proizvod da na ambalaži piše „sa ukusom bakterije“?


Proèitajte sadržaj na poleðeni pakovanja

Ono što piše na prednjoj strani proizvoda je reklama, zato obrnite kutiju da biste otkrili pravu istinu. Što više pomenutih sastojaka, veæe su šanse da je hrana obraðena i veštaèka, a samim tim i za izbegavanje.

Sladoledom zadovoljite želju za slatkišima

Kada poželite sladoled, nijedan lajt ili bez holesterola neæe moæi da vas zadovolji. Ovakva dijetalna hrana æe vas ostaviti gladnima i imaæete oseæaj da ste prevareni. Struènjaci savetuju da uzmete zalogaj ili kašiku pravog slatkiša i zadovoljite vaša èula. Potrudite se da vaš izbor bude desert koji sadrži voæe ili med.


Kalorije se unose i kroz piæe

Neka piæa deluju zdravo zbog boje i pakovanja, kao na primer veštaèki hladni èajevi i sokovi, a zapravo su zaslaðene vode. Nemojte dozvoliti da vas ambalaža zavara. Za zdraviji gutljaj, probajte ceðenu limunadu, mineralnu vodu sa malo limuna ili prirodan ohlaðeni èaj.


Proverite kakvo meso kupujete

Ako primeæujete da se vaša deca pretvaraju u lopte, ko zna šta jedete. Kada birate mesne preraðevine kao što su viršle, kobasice ili paštete, unosite aditive umesto hranljivih materija. Zatražite od vašeg mesara da ono što kupujete iseèe ili samelje pred vama.

Hranite se mediteranski

Ne morate jesti ribu samo kada otputujete na more. Tanjir grilovane ribe i svežeg povræa, ali i èaša vina, mogu bar jednom nedeljno da budu na vašem jelovniku. Mediteranska ishrana umanjuje rizik od bolesti srca, ali održava i vašu vitkost.


Ne preterujte sa hranom pred spavanje

Automobilu je potreban benzin kada se vozi, a ne kada stoji u garaži — zašto bi onda najobimniji obrok bio uveèe kada sagorevamo najmanje kalorija? Umesto toga, težite da unesete petsto pedeset kalorija za doruèak, petsto za ruèak i èetristo za veèeru, dok bi užina trebalo da iznosi sto kalorija.

Uèite od velikih kuvara

Svi volimo da gledamo majstore kako pripremaju vrhunska jela na TV-u. Ljudi gledaju ove emisije i misle kako je to za njih nauèna fantastika i kako nikad neæe moæi i sami tako nešto da pripreme. Nije tako. Ukradite od njih neke trikove i poslušajte njihove savete u vezi s pravilnim odabirom svežih namirnica, i poènite da pripremate zdravije obroke.

Veoma dobri saveti

Veoma dobri saveti