Novi virus/ A (H1N1)-Svinjski grip

---Novi virus/ A (H1N1)-Svinjski grip---


ŠTA JE VIRUS?
Virusi su mikroskopski oblici koji su svuda oko nas, ali i u nama. Može ih se naæi kod èoveka, životinja, biljaka, nekih vrsta gljiva i èak kod bakterija.

Jako su jednostavni po svojoj graði, ali to nije njihova mana. Naprotiv, virusi zahvaljujuæi svojoj jednostavnosti uspevaju da se tako brzo i tako dobro umnožavaju i time stvaraju velike probleme za organizme u kojima se nalaze.

Za razliku od gljivica i bakterija, virusi se ne mogu uzgajati na veštaèkim hranjivim podlogama, jer svoje karakteristike živog svieta ispoljavaju samo unutar odgovarajuæe žive domaæinske æelije.

Dimenzije virusa su vrlo male, pa je tako naprimer jedan virus 20 do 100 puta manji od bakterije, te ga iz tog razloga nije ni moguæe vidjeti svetlosnim mikroskopom.

Njihove dimenzije variraju zavisno od vrste, pa tako meðu najveæe spadaju Poxviridae - oko 450 nm (nanometara), a najmanji imaju samo 30-tak nm.

Na postojanje virusa je prvi upozorio ruski biolog Dmitrij Josifoviè Ivanovski koji je tpkom istraživanja mozaiène bolesti duvana, filtratom soka bolesne biljke osloboðenim od bakterija, uspeo zaraziti zdravu biljku. Smatralo je da se radi o bakterijskom otrovu. Kasnije æe Švicarac Martinus Beijerinck utvrditi da je reè o novom, do tada nepoznatom obliku uzroènika bolesti za koji æe upotrebiti latinski naziv virus.

ŠTA JE GRIP?
Gripa je zarazna bolest primarno respiratornog sistema uzrokovana virusom koji se prenosi kapljicama u vazduhu, koje su nastale kijanjem ili kašljanjem zaražene osobe. Veæina obolelih se oporavlja u roku od sedam dana ali kod starijih osoba i onih s astmom, srèanim i pluænim bolestima mogu se javiti komplikacije u obliku bronhitisa ili upale pluæa.

Osim kod ljudi gripa se javlja i kod svinja, konja i još nekih sisara kao i kod nekih divljih i domaæih ptica. Neki tipovi gripe mogu se prenositi s jedne vrste na drugu. Na primjer, 1997. u Hong Kongu se soj virusa s piliæa poèeo prenositi na ljude

Gripa je akutna bolest s kratkom inkubacijom i izraženim simptomima. Nakon što virus gripe zarazi èoveka, traje dan dva do pojavljivanja prvih simptoma kao što su bol u grlu, suvi kašalj, zaèepljen nos, ozebline, groznica s temperaturama i preko 39 °C, bol u mišiæima i zglobovima, glavobolja, gubitak apetita i opšta slabost tela. Kod veæine ljudi simptomi slabe nakon dva do tri dana, a prestaju nakon sedam dana. Ipak kašljanje i umor mogu trajati i do dva ili više sedmica.

Smrt od same gripe je veoma retka, ali postoji moguænost sekundarnih infekcija. Uobièajne komplikacije su bronhitis, sinusitis i bakterijska upala pluæa, koje se najèešæe javljaju kod starijih osoba ili osoba sa SIDA-om ili nekom drugom bolesti imunološkog sistema

ŠTA JE PANDEMIJA?
Pandemija je epidemija zarazne bolesti koja se širi kroz populaciju ljudi jedne veæe oblasti, kontinenta ili celog sveta. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, o pandemiji se može govoriti kada su ispunjena tri uslova
1.u nekoj populaciji se pojavilo do tada nepoznato oboljenje,
2.uzroènici inficiraju ljude i izazivaju teške posledice,
3.uzroènici bolesti se šire brzo i zadržavaju se meðu ljudima.

Bolest se ne smatra pandemijom samo zato što je široko rasprostranjena ili izaziva smrt velikog broja ljudi, odnosno ona mora biti zarazna kako bi pokrenula pandemiju. Na primer, rak je odgovoran za veliki broj smrtnih sluèajeva širom sveta, ali se ne smatra pandemijom jer nije zarazan.

Pandemija 1918.-1919., je najdestruktivnija u modernoj istoriji. Poèela je krajem prvog svetskog rata i uzrokovala 20 miliona mrtvih, dvostruko više nego sam rat. Gde je poèela nije sigurno, no sumnja se da je poèela u Španiji zbog prvih veæih uticaja u toj zemlji. Bolest je bila izuzetno smrtonosna, a umirale su i osobe u dobi od 20-40 godina što je neobièno za gripu.

SVINJSKI GRIP
Svinjski grip je visoko zarazna bolest koju uzrokuju razlièiti sojevi virusa gripa. Incidenca ovog oboljenja je visoka meðu svinjama, ali se samo 1-4% sluèajeva završi smrtnim ishodom.

Epidemije meðu svinjama su relativno èeste i uglavnom se javljaju u jesen i zimu, pa veliki broj država sprovodi rutinsku vakcinaciju. Ponekad se infekcija može preneti sa životinje na èoveka, pa se povremeno beleže sluèajevi obolevanja ljudi

Osobe koje rade sa svinjama i živinom, posebno oni ljudi koji su svakodnevno u kontaktu sa ovim životinjama, mogu biti zaražene virusom koji nakon toga može da mutira u novu formu koja se prenosi sa èoveka na èoveka. Veruje se da su virusi odgovorni za pojavu pandemije gripa A (H1N1) u 2009. godini prošli kroz takve mutacije.





Preliminarna istraživanja su pokazala da uzroènik pandemije gripa A (H1N1) poseduje mešavinu gena èetiri virusa: severnoamerièkog i evroazijskog svinjskog gripa, severnoamerièkog ptièjeg gripa (http://sr.wikipedia.org/wiki/Птичји_грип) i humanog gripa

Za razliku od uobièajenih sluèajeva gripa koji dovode do smrti prvenstveno starijih osoba i male dece, ovaj soj izaziva smrtne posledice kod mlaðih ljudi. Jedno od objašnjenja je da virus kod mladih ljudi sa aktivnijim imunim sistemom uzrokuje tzv. citokinsku oluju.

>>>CITOKINSKA OLUJA<<<
Uobièajeni simptomi gripa nastaju kao posledica veæe kolièine takozvanih citokina, koje proizvode æelije zaražene virusom. To dovodi do upale tkiva. I sam virus gripa izaziva ošteæenje tkiva, pa simptomi nisu samo posledica zapaljenja, kao što je sluèaj s virusom koji izaziva prehladu.

Meðutim, ponekad može da doðe do nesrazmerno snažnog odgovora odbrambenog sistema organizma – i do veoma opasne „citokinske oluje”.

Virus gripa napada pluæno tkivo i veliki broj leukocita nagomilava se u pluæima.

Preterano dejstvo leukocita može da izazove uništenje pluænog tkiva, krvarenje i nalet teènosti u pluæa, što može dovesti do gušenja i smrti. Ukratko, organizam sam sebe ubija. Zato su ljudi sa snažnijim imunim sistemom (kao što su mladi) podložniji ovoj pojavi od dece i starijih lica.

-------------
-------------

IZBIJANJE ZARAZE
Prvi potvrðeni sluèaj zaraze gripom A (H1N1) se dogodio u gradiæu La Glorija u meksièkoj državi Verakruz, kada je 2. aprila 2009. obolio èetvorogodišnji Edgar Enrike Hernandez,On se danas smatra „nultim pacijentom“, ali se u meðuvremenu potpuno oporavio od posledica zaraze.

Od poèetka marta ovim gradom je harao grip koji je zahvatio oko 60% lokalnog stanovništva, ali nije uoèen nijedan drugi sluèaj gripa A (H1N1). Grad La Glorija je smešten pored gazdinstva koje uzgaja i do milion svinja godišnje, pa su stanovnici dugo negodovali zbog velikog broja muva.

Meksièki institut za socijalnu zaštitu je poèetkom aprila izneo moguænost da je muva izvorni vektor zaraze. Firma „Smithfield Foods“ u èijem je vlasništvu svinjogojsko imanje je dala službeno saopštenje da nije uoèila simptome gripa u svom stadu, niti meðu svojim zaposlenima, kao i da redovno obavlja vakcinaciju svinja i meseèno ispitivanje na virus gripa.

Bolest je 18. marta prvi put identifikovana u glavnom gradu Meksika kao „stanje slièno gripu“.Meksièke vlasti su zarazu proglasile „zakasnelim sezonskim gripom“ koji je izazvan virusom gripa tip B. Meðutim, 21. aprila je Centar za kontrolu i prevenciju bolesti u SAD putem medija izdao upozorenje vezano za dva izolovana sluèaja gripa A (H1N1).

Prva dva sluèaja su prepoznata i potvrðena kod dvoje dece iz Kalifornije koja su se razbolela 28. i 30. marta. Novi soj je ubrzo potvrðen i u Meksiku i tako povezan sa nedavnim dogaðajima. Prvi smrtni sluèaj se dogodio 13. aprila kada je od disajnih komplikacija umrla žena sa šeæernom bolešæu iz Oahake.

PANDEMIJA A (H1N1) GRIPA
Zvaniènici Svetske zdravstvene organizacije su još u ranoj fazi izbijanja zaraze izrazili zabrinutost da bi ona mogla zadobiti pandemijske razmere(što se i dogodilo) Razlozi za to su sledeæi
U pitanju je novi soj virusa gripa na koji populacije ljudi još nisu vakcinisane, niti su imale priliku da budu prirodno imunizovane
Potvrðeno je da se zaraza prenosi sa èoveka na èoveka.
Iz još neutvrðenih razloga bolest ubija mlade i zdrave odrasle ljude, što podseæa na pandemiju španskog gripa 1918.

Glavni kriterijum za odreðivanje težine pandemije influence je broj obolelih ljudi sa teškom klinièkom slikom i broj smrtnih sluèajeva, kao i virulentnost samog virusa.Države u kojima se infekcija pojavila u saradnji sa SZO preduzimaju mere kontrole i suzbijanja bolesti u skladu sa akcionim planom pre i tokom pandemije gripa (ispitivanje svih sumnjivih sluèajeva oboljenja, izolacija i leèenje obolelih, virusološka i epidemiološka istraživanja i prouèavanje puteva prenošenja).

SIMPTOMI BOLESTI
Temperatura (groznica) iznad 38 stepeni C
Kašalj i suvo grlo
Zapušen nos ili curenje iz nosa
Glavobolje ili bolovi u misiæima
Drhtavica
Umor, sustalost, malaksalost
Povraæanje
Dijareja, proliv

ZNACI ZA UZBUNU---ako se bolesni i imate sledeæe probleme, ili neki od sledeæih problema simptoma, odmah potražite pomoæ lekara.

Znaci za uzbunu-DECA
Ubrzano disanje ili problemi sa disanjem
Plavièasta (modra) ili siva boja kože
Odbijanje ili otežano unošenje teènosti
Uèestalo povraæanje
Otežano buðenje i interakcija (nezainteresovanost)
Simptomi obiènog sezonskog gripa koji se posle poboljšanja, vraæaju i bivaju praæeni povišenom temperaturom i pojaèanim kašljom


Znaci za uzbunu-ODRASLI
Teško disanje i nedostatak daha
Bolovi i pritisak u grudima i abdomenu
Iznenadne vrtoglavice
Konfuzija, zbunjenost
Uèestalo povraæanje
Simptomi obiènog sezonskog gripa koji se posle poboljšanja, vraæaju i bivaju praæeni povišenom temperaturom i pojaèanim kašljom


Ministartsvo zdravlja Republike Srbije
http://www.zdravlje.gov.rs/showpage.php?id=221

LISTA TELEFONA DEŽURNIH (non-stop 24 sati na dan)EPIDEMIOLOGA, INSTITUTA I ZAVODA ZA JAVNO ZDRAVLJE U SRBIJI

Beograd - 063 890 2 309 ---- 063 851 1 769 ----063 750 4 145---Bul. Despota Stefana 54 a
Novi Sad - 065 551 8 019----Futoška 121
Niš - 065 411 9 416
Kragujevac - 034 504 512
Subotica - 061 555 67 89----Zmaj Jovina 30
Zrenjanin - 064 200 8 677 ---- 063 525 426 ---- 064 146 4 886----29. novembra 15
Kikinda - 063 510 941---Kralja Petra 70
Sombor - 063 468 145---Vojvoðanska 47
Sremska Mitrovica - 064 215 0 072----Stari Šor 47
Panèevo - 062 886 9 733 ---- 063 439 173-----Pasterova 2
Šabac - 064 860 5003 ---- 064 860 5014 ---- 015 300 550-----Jovana Cvijiæa 1
Požarevac - 064 873 4 048---Jovana Šerbanoviæa 14
Valjevo - 062 202 719-
Æuprija - 063 10 47 960 ---- 063 613 433 ---- 063 10 21 830
Zajeèar - 062 803 6 606
Èaèak - 064 863 88 02
Užice - 064 857 7 505 ---- 064 857 7 506 ---- 064 857 7 507
Kraljevo - 064 88 55 002 ---- 064 88 55 006
Kruševac - 064 163 3 442 ---- 064 163 3 353
Pirot - 063 890 7 886 -----064 210 9 709
Leskovac - 064 864 88 25 ----- 064 864 88 15
Vranje - 064 874 5 214