Sibirska Apokalipsa-Tunguska eksplozija

Tunguska eksplozija se desila 30. juna (17. juna po jul. kal.) 1908. godine
u jutarnjim satima iznad šumskog podruèja u udaljenom delu istoènog Sibira,
u blizini reke Podkamenaja Tunguska i izazvala je potpunu pustoš u okolini eksplozije.
Iako se desila u veoma slabo naseljenom podruèju, nekoliko oèevidaca je opisalo pojavu
velike vatrene kugle na nebu sjajne kao Sunce.
Sama eksplozija se èula do 1.000 km od epicentra, a seizmièki talasi su dvaput
opisali Zemljinu kuglu i bili su registrovani seizmografima širom planete.

Šumski pokrivaè je goreo dva dana. Šuma je u centralnih 1000 km² ispod eksplozije prosto spaljena,
a èak i do 50 km od epicentra drveæe je bilo oboreno udarnim talasom.
Prašina nastala ovim dogaðajem je prekrila okolinu i bila atmosferskim strujanjima razneta oko celog sveta
i izazivala je upeèatljive zalaske Sunca širom planete.


Trebalo je da proðe 20 godina da prva nauèna ekspedicija doðe u predeo eksplozije.
Ekspediciju je vodio Leonid Kulik. Nije bio pronaðen nikakav udarni krater,
niti delovi meteorita; potonje ekspedicije su ipak uspele da izvuku sitne èestice iz ostataka
oborenih stabala i nalazi su pokazali da sastav odgovara sastavu kamenih meteorita.
Najverovatnije je eksploziju izazvao kameni meteorit preènika oko 50 m, koji se raspao i sagoreo
na visini od oko 8 km iznad površine.

Energija eksplozije se procenjuje da je bila 10-15 megatona TNT,
što je oko hiljadu puta više od eksplozije bombe baèene na Hirošimu.
Eksplozija takve razmere može da uništi èak i megalopolis.
Ovakve moguænosti pokreæu temu o Svemirskoj straži i drugim naèinima odbrane od ovakvih dogaðaja.


Uzrok eksplozije do danas nije razjašnjen.
Pretpostavlja se da je meteor eksplodirao 5 kilometara iznad tla te da zbog toga nije prouzrokovao krater.
Do danas nisu pronaðeni komadiæi impaktora.
Ekspedicije u 1950-ima i 60-ima su otkrile jaku prisutnost elemenata Nikala i Iridija na tom podruèju,
koji su inaèe prisutni u meteorima, no moguæe je da su i vulkanskog porijekla.
Verovatnost da se radi o meteoru je poprilièno velika.

1930. je britanski astronom F. J. W. Whipple izneo teoriju po kojoj je uzrok eksplozije bila mala kometa.
Da je sadržavao samo led i prah, potpuno bi izgoreo prilikom ulaska u atmosferu te ne bi ostavio
nikakvog traga nakon eksplozije, što bi se uklopilo u dogaðaje.
To još pojaèava i svjetleæe nebo koje se vidjelo danima nakon eksplozije iznad Europe.
Slovaèki astronom Lubor Kresak je èak predložio da bi se moglo raditi i o komadiæu kometa Encke.
No, Zdenak Sekanina je objavio èlanak u kojem je kritikovao tu teoriju jer bi se takva vrsta komete
dezintegrisala, pa da je verovatnije da se radi o meteoru.

No, postoje i neki neobjašnjivi fenomeni.
Ruski geolog Vladimir Epifanov je iznio teoriju po kojoj je metan izlazio iz tla i eksplodirao,
što se dogodilo i u Candu u Španjolskoj.
Druge teorije, koje su više spekulativne i hipotetske prirode, govore o antimateriji koja je pala iz svemira,
deuterijum iz kometa koji je u dodiru sa atmosferom prouzrokovao prirodnu hidrogensku eksploziju,
malu crnu rupu pa èak i do toga da je NLO pao na zemlju ili da su vanzemaljci
spasili zemlju uništivši meteor koji je mogao prouzrokovati veliku štetu.

Zbog toga je dogaðaj postao vrlo popularan te je bio spominjan u raznim serijama i filmovima.