Živimo u periodu kada se teološki najviše diskutuje o eklesiologiji a to iz tog razloga što se hrišćanstvo razdelilo na više denominacija i svaka od njih ima svoju dogmatiku i lično shvatanje o sebi, da je ona ta prava Hristova Crkva. Međutim postavimo sebi pitanje, da li Gospod želi, da se razdvajamo i pričamo o sebi kako smo mi takvi, ili oni onakvi? Koji je bio Isusov cilj, kada je osnivao crkvu? Kakvo je shvatanje Crkve u Pravoslavnoj i Luteranskoj Crkvi?
Pojam CRKVA
U Svetom Pismu se piše, da je Hristus osnovao jednu Crkvu, a ne više njih. Crkva (grč. εκκλησία), je Bogom dana, ustanovljena zajednica krštenih i jedinstvenih ljudskih ličnosti, ujedinjenih verom u jednoga Boga „Jedan Gospod, jedna vera, jedno krštenje“ Reč crkva- κυριακόν je grčkog porekla, doslovno se prevodi kao „Gospodnji dom“. U srpskom jeziku ima reč crkva i drugačije značenje, koje je takođe izraženo u grčkom jeziku rečju eklesija (εκκλησία). U svakodnevnoj terminologiji, reč crkva se upotrebljava i za arhitektonski objekat u kome se vrše bogosluženja. Etimološki, reč eklisija potiče od grčkog glagola έκκαλέω- sazivati, priznavati, pozivati i tako u najširem smislu reči ova reč znači skup, zajednicu.
Ova zajednica nije nastala zbog ljudske volje njen osnivač je sam Isus Hristus. Isus Hristus je ispunio svoje obećanje, koje je dao apostolu Petru kod Cezareje Filipove „ A i ja tebi kažem: ti si Petar, i na ovom kamenu sazidaću crkvu svoju, i vrata paklena neće je nadvladati.“ Time je Crkvi data večna namena, i večno jedinstvo, koje proishodi iz jedinstva ličnosti Njenog osnivača. Današnja Crkva je organski nastavak one iste eklisije koja je rođena prilikom silaska Duha Svetog , na dan Pedesetnice, u Jerusalimu. Ona je direktan nastavak Crkve apostolskog doba i u duhu je formulacije Apostolskog i Nicejskog simvola vere: „ sanctam Ecclesiam catholicam, sanctorum communionem “ i verujem u „ Et unam, sanctam, catholicam et apostolicam Ecclesiam. “ .
Crkva u Novom Zavetu
U Novom Zavetu Crkva stoji i pada sa Hristom i svedočanstvom o Hristu „Jer temelja drugog niko ne može postaviti osim onog koji je postavljen, koji je Isus Hristos.“
Crkva je „telom“ Hristovim u kojem je čovek inkorporovan krstom i euharistijom „Jer jednim duhom mi se svi krstismo u jedno telo, bili Jevreji, ili Grci, ili robovi, ili sami svoji; i svi se jednim Duhom napojismo.“
Pored predstave Crkve kao “tela Hristovog” u Novom Zavetu postoje i dalja upoređenja koja nazivaju crkvu ili hrišćane „ svetima“, „Crkvi Božijoj koja je u Korintu, osvećenima u Hristu Isusu, pozvanima svetima, sa svima koji prizivaju ime Gospoda našeg Isusa Hrista na svakom mestu i njihovom i našem“, „dom Božiji“, „carsko sveštenstvo“, „narod Božiji“, „stado Božije i Hristovo“, Hristova nevesta i „brak“ s Hristom.
Jako važno je, to što je Novozavetni pojam εκκλησία, često dopunjavan genitivom τοὑ θεου (Božji) tako je to naprimer u Dela 20,28; 1 K 1, 2; 10,32; 1 Te 2,14...
Za razliku od pagansko-helenističke εκκλησία (Dela19,32.39nn) je novozavetna crkva Božja crkva, i ima vertikularnu veličinu a nikako horizontalnu.
Profan helenistički pojam εκκλησία označava udruženje ljudi i konstituovan je ljudima, dok novozavetna εκκλησία je konstituovana Bogom „То је изузетна заједница у људској историји. Јер, то је Божја породица створена речју и крвљу Исуса Христа, а руковођена и надахнута Богом Духом Светим.“
Jedinstvo u zajednici crkve je tematizovano još u Novom Zavetu ( 1 K 3,1nn; 12,12nn; Ef 4,1nn)
Novozavetno učenje: Crkva je bogočovečanska Ličnost Hrista: bogočovečanski organizam: u njoj nema ničeg čisto ljudskog: sve je bogočovečansko (Ef. 1, 23).
Definicija Crkve u Katoličkom, Protestantskom i Pravoslavnom učenju
„Punoća: Crkva je bogočovečanska ličnost, ne formula, ne teorija, ne ideja, već ličnost. Definicija ličnosti je nemoguća. Otuda sva pometnja oko definisanja Crkve i crkvenosti. Pokušaj definicije: I. Katolicizam: kriterijum crkvenosti- papa; II. Protestantizam: kriterijum crkvenosti- tekst Svetog Pisma.
Simboli, sistemi, formule: kod rimokatolika crkvenopravni kriterijum; kod protestanata- crkveno naučni kriterijum. Život se i kod jednih i kod drugih spitava u uske kategorije čovečnosti: kod katolika: fanatizam kanoničnosti; kod protestanata: fanatizam naučnosti; kod pravoslavnih: crkva- Bogočovečanski organizam, ne podilazi ni pod čovečanske kategorije. Nema dužnosti, ni knjige koja sumira svu crkvenost. Ona je Bogočovečanski organizam, koji uvej uzrasta; ona je večno nov bogočovečanski život, koji se usvaja ličnim bogodanim opitom. Ona je život u Duhu Svetom. Duh Sveti je kriterijum crkvenosti i duhonosi Oci.“
U sekularnom svetu mnogi ljudi gledaju na crkvu kao na ljutsko delo. Izlaze iz činjenice da se i u crkvi prave grehovi i da je i sama crkva grešna. I ako nažalost ovi ljudi u mnogim slučajevima imaju prava, jer ponašanje „hrišćana“ je ponekat stvarno drugačije od onoga koje Gospod od nas traži.
Crkva je ipak Božjim delom, i upravo zbog toga je crkva preživela uprkos svim gresima, problemima i ratovima sve do danas. U crkvi deluje Duh Sveti, koji crkvu „zaceljuje, u nju poziva, osvetljuje, posvećuje, i u Hristu u jednoj pravoj veri čuva.“
Stari dogmatici su govorili da je crkva delom Duha Svetog i delom Božije reči, zbog koje Duh Sveti u crkvi deluje „creatura verbi Divini“. Upravo iz ovog razloga Novi zavet naziva crkvu εκκλησία τοὑ θεου, narod je bio, Bogom „pozvan“ iz ovog sveta u Božje carstvo (1 K 1,2), i iz tog razloga se u Symbolum Nicaenum- Credo, govori o Crkvi upravo u 3. paragrafu koji govori o Duhu svetom. I ako je u crkvi, narod koji je grešan crkva je ipak u Symbolum Nicaenum nazvana Svetom- „ Et unam, sanctam, catholicam et apostolicam Ecclesiam“. To da je crkva Sveta, znači da je Božja ustanova i pripada Bogu, Ona je Telo Hristovo
Crkva je takođe Božjom ustanovom i iz tog razloga, što se u njoj čita i propoveda Evanđelje Isusa Hrista i prislužuje Euharistija. Moglo bi se reći da je crkva naša duhovna majka. U njoj smo bili Duhovno ponovorođeni za večiti život sa Hristom, kroz Evanđelje i Euharistiju, mislim da u ovom smislu ima prava i crkveni otac Cyprijan koji je rekao da „Habere non potest deum patrem, qui non habet ecclesiam matrem“
Crkveni ured
U Novozavetnoj crkvi Duha se ne nalazi tačna hierarhija crkvenog ureda. U Novom zavetu nalazimo samo pojmove presbyter i episkop, koji su sinonimni sa (Tt 1,5-7 i Dela 20,17.28).
Kao prvi uvodi Ignatius iz Antioheje trostepenu hierarhiju: episkop-presbyter- diakon.
Primat rimskog biskupa je poznat od vremena Leva I 440-461 koji je na osnovu Mt 16,17nn pripisivao iz Hristovih reči Apostolu Petru da je prvi biskup.
Ured Petra i apostola je u Novom zavetu unikatan i jedinstven . Apostoli sačinjavaju istorijski neponovivu „osnovu“( Mt 16,17nn) crkve, jer upravo oni su bili ti koji su lično upoznali Isusa Hrista (Dela 1, 21nn). Kasnijim prenošenjem Petrova ureda na rimskog biskupa i ureda apostola na biskupe „ succesio apostolica“ bio je zamenjen „osnov“ crkve.
U 2 stoleću počinje da se organizuje monarhijsko episkopalno uređenje, koje se pripajalo ka tri autoriteta stare crkve pored regula fidei i kanona. Crkva na Zapadu je počela da se shvata kao ustanova spasenja a na Istoku kao kultička veličina. Na Zapadu kao hierarhia a na Istoku hierurgia. Sveti Augustin je u milenijskom Božjiem carstvu video paralelu carstva ovoga sveta. Pored hijierarkijski vidljive crkve poznaje još nevidljivu zajednicu predodređenih.
Antička crkva je svoje oficialno stanovište dala prvenstveno u dva simvola vere Symbolum Apostolorum i Symbolum Nicaenum.
U Srednji veku doseže papalizam vrhunac svoje moći. Prema buli Bnifacia VIII. Unam sanctam (1302) je za spašenje potrebno potčiniti se Papi. Papalizam je dobio najveće pravo tek na I Vatikanskom koncilu 1870. i od tada ima Papa najvišu pravomoć. Kada odgovara ex catedra na pitanja vere i morala , jeste infallibilita- nepogrešiv. Suprotno od papalializma jeste cesaropapizam Istočne crkve koji shvata crkvu kao deo države.
Reformacija je donela promene i u eklesiologiji:
1. Crkvu i državu treba strogo razlikovati- dve vladavine,
2. Postije samo dve „notae“ Jevanđelje i Euharisija,
3. Crkva je duhovna zajednica, a kao takve jeste nevidljiva, vidljiva je samo kroz veru.,
4. Papa i koncil mogu da pogreše! Samo Slovo Božjie može da nas vodi.
5. Hierarhija ima svoje korene u ljudskom a ne u Božjiem pravu
Latest images Log in Register 
