Luteransko shvatanje crkve

Luteransko shvatanje crkve

Za vreme reformacije je došlo do promena u shvatanju eklesiologije a to u sledeæim stavarima: Crkvu i državu treba prema Confessio Augustana- CA XXVIII, strogo razlikovati. „ Dve su vladavine, duhovna i svetska“ koje se maðusobno „nesmeju izmešati“.
Postoje samo dva suštinska znaka „Notae“, prave crkve: „da se èisto Evanðelje glasa i Euharistija pravo služi.“ (Znaèi nikako nesme da bude primarna Tradicija, jerarhija i apostolska sukcesija) Definicija crkve u Confessio Augustana „ Est autem ecclesia congregatio sanctorum, in qua evangelium pure docetur et recte administrantur sacramenta. Et ad veram unitatem ecclesiae satis est consentire de doctrina evangelii et de administratione sacramemtorum. Nec necesse est ubique similes esse traditiones humanas seu ritus... “ Prema Šmalkadskim tezama III i XII su „sveti vernici i ovce koje pažljivo slušaju glas svog pastira“
Crkva je duhovna zajednica i kao takva jeste Ecclesia INVISIBILIS (nevidljiva) a Ecclesia VISIBILIS (vidljiva) ie vidljiva samo verom. Luter u svom spisu De Servo arbitrio govori da je „ Abscondentia est ecclesia, latent sancti“ = „crkva sakrivena i sveti su nepoznati“. Ova nevidljiva crkva , „ Congregatio sanctorum et vere credentum“ (jeste zajednica svetih i stvarnih vernika, CA III). Ova crkva nije oddeljena od vidljive crkve ureda, ali je postavljena na Pismu Svetom i Sakramentima.
„Papa i koncili mogu da pogreše, ono nisu nepogrešivi.“ Oni nemogu nikako biti smerodajni principi Božji, veæ samo Reè Božjia može da nam služi kao smerodajna.
Jerarhija ima svoje korene u ljudskom a ne u Božjem Planu stvorenja sveta. Izmeðu sveštenika i biskupa nema „de jure divino“ nikakve razlike; biskupski ured izlazi iskljuèivo iz ureda sveštenièkog. Duhovni ured treba da bude „službom“ (ministerium) a nikako nesme da promeni svoju službu služenja i da postane vladavinom. Sveštenik treba da bude „sluga“ (minister) a ne vladar. Duhovni ured mora da bude službom Hristu i kao takav ured mora da ima veru, da bi smo dobili pravu veru, duhovni ured mora da vrši službu propovedanja Jevanðelja i poslužuje sakramente. CA V: „ ut hanck fidem consequamur, institutum est ministerium docendi evangelii et porrigendi sacramenta“ = da bismo došli do ovakve vere- misli se na veru opravdanjem iz CA IV, ustanovljena je služba pravednog glasanja Jevanðelja i posluživanje sakramenata).
U ovakvoj hierodiakoniji svi služe samo jedan je taj koji može da vlada: Hristos. U crkvi je samo „jedan Gospod“, ispod njega smo svi ravnopravni . Crkva je „regnum Christi“ i „corpus Christi“ . Samo jedna je glava a svi ostali su samo organi tela. Crkva nije organizovana papistièki, episkopalno ili demokratski nego Hristokratièno.
Jako važno je da pripomenem da Luteranska crkva nije u svome uèenju i shvatanju nikako nova crkva, ali obnovljena katolièka crkva Prema odluci 1. dela CA 7 , Luteranska crkva sama sebe naziva organom „ecclesia Romana“.