C/2012 S1 (ISON) poznata kao kometa ison (Comet ISON) ili kometa Nevski–Novichonok otkrivena 21. septembra 2012.
Kometu su otkrili Vitali Nevski i Artyom Novichonok koristeći 40 cm teleskop iz projekta ISON (Internation Scientific Optical Network) i software CoLiTec za automatsko otkrivanje asteroida.
slika sa hubble teleskopaKometa C/2012 S1 će biti u perihelu 28. novembra 2013. godine na udaljenosti od 0.012 AJ (1,8 miliona km) od središta Sunca.
S obzirom da je radijus Sunca 695.000 km, kometa će proći oko 1,1 milion km iznad njegove površine.
Putanja komete je gotovo parabolična što ukazuje na to da je ovo prvi prolaz komete kraj Sunca i da se radi o "svežem" objektu iz Oortovog oblaka.
Kometa će 1. oktobra 2013. proći oko 10,8 miliona km od Marsa, a 26. decembra 2013. prići će Zemlji na 63 miliona km.
Parametri orbite komete ISON su slični orbiti Velike Komete iz 1680. godine, što ukazuje na potencijalnu vezu između dva objekta, t.j. da su nastali fragmentacijom istog tela.
Zemlja će 14. i 15. januara 2014. preseći putanju komete, što će možda uzrokovati pojavu meteorske kiše.
Kometa je pri otkriću imala prividni sjaj od +18,8 magnituda. Bila je pretamna da bi se videla golim okom ili manjim teleskopom, ali dovoljno sjajna da bude dostupna naprednim amaterima sa velikim teleskopima.
Kometa će postajati sve sjajnija, kako se bude približavala Suncu, i nakon prolaska kroz perihel njen sjaj će ponovno opasti.
Očekuje se da će kometa postati vidljiva u manjim amaterskim teleskopima sredinom augusta 2013., a već krajem oktobra bi trebala biti vidljiva golim okom.
U oktobru kometa će proći kroz sazviježđe Lava, blizu sjajne zvijezde Regul. Nakon toga će se kometa približiti planeti Mars, što će olakšati posmatračima pronalaženje komete.
U novembru će kometa proći pokraj zvezde Spica u sazvežđu Device i planete Saturna.
Pri prolasku kroz perihel kometa će postati veoma sjajna ako se ne raspadne zbog intenzivne topline uzrokovane blizinom Sunca.
U slučaju da se kometa ne raspadne postaće veoma sjajan objekt, verojatno sjajniji od najsjajnijih zvezda na noćnom nebom.
Na kratko bi mogao postati sjajniji od punog Mjeseca, ali kako će se kometa nalaziti veoma blizu Sunca njeno posmatranje će biti otežano.
Kometa će u najpovoljnijem položaju za posmatranje biti nakon prolaska kroz perihel, kada će se udaljavati od Sunca.
U slučaju da kometa preživi prolazak kroz perihel mogla bi biti veoma sjajna sa veoma dugim repom.
Sa svakim danon nakon perihela kometa će polagano gubiti sjaj. Posmatranje komete nakon perihela će biti moguće s obe polulopte Zemlje, s tim da će posmatrači sa severne polulopte biti u boljoj poziciji za posmatranje.
Predviđanje sjaja komete je veoma teško i nije moguće pouzdano reći koliki sjaj će dosegnuti kometa ISON. Astronomi su dosad više puta pogrešili pri predviđanju sjaja kometa, posebno u slučaju kada prolaze veoma blizu Sunca. Postoji mogućnost da kometa ISON "zakaže" kao kometa Kohoutek iz 1973. godine ili dosegne sjaj komete Ikeya-Seki iz 1965., koji je na kratko bio sjajan gotovo kao pun Mesec.
Neki od scenaria,kako bi kometa mogla da ima izgled i veličinu na nebu