Slankamenske vinohrady!

kazda cest za toto
...ako kebi som bov tam

bravo viki,tak sa to robi..skodA ZE aj s padine,kovacici volakto nepostavi takieto veci,ja bi ale nemozem nak neobjasnjavam preco...

este raz cestitke za toto co postavila vikerd

DAKUJEM ,dakujem,ale nechvalte ma telko -sa uobrazim.

super je toto a de sa tie slankamenske vinohradi..je to dedina :19:

Istorija Slankamenackih Vinograda


U leto 1770. godine, profesor srpske gimnazije u Novom Sadu, Jan Bon, okupio je oko hiljadu Slovaka iz backog i peštanskog okruga i doveo ih u Staru Pazovu. Na svom putu Slovaci su s tugom gledali Frušku goru, koja ih je podsecala na njihovu staru domovinu – Visoke Tatre. Iz tog razloga oni su krajem XIX veka na Fruškoj gori podizali vinograde i pored njih tzv. lagune za stanovanje a potom i omanje kucice. Postepeno je pocelo trajno naseljavanje i tako je nastalo današnje naselje Slankamenacki Vinogradi.

Poreklo imena naselja vezano je za uzgoj vinove loze sorte Slankamenka, a ne za blizinu naselja Stari i Novi Slankamen, kako bi to na prvi pogled moglo da izgleda.

Slankamenacki Vinogradi


Ocuvanom tradicijom u opštini Indija posebno se istice naselje Slankamenacki Vinogradi. Nastalo krajem XIX veka na krajnjim istocnim obroncima Fruške gore, na padinama pobrda Koševac, ovo živopisno naselje najmlade je i najmanje u opštini Indija.

Interesantna je istorijska prica o njegovom nastanku jer je ono prvobitno bilo vikend naselje vinogradara a vremenom je preraslo u stalno naselje. Naseljeno je stanovnicima slovacke nacionalnosti (90% stanovništva cine Slovaci), koji svojom specificnom kulturom, obicajima, nošnjom, nacinom života i folklorom privlace sve veci broj turista.


Ocuvana tradicija i kultura Slovaka, specificna gastronomija, domaca vina iz slankamenackih vinograda i ljubaznost domacina predstavljaju nešto što ne treba propustiti.


Tradicija i kultura Slovaka


Meštani Slankamenackih Vinograda i danas nose tradicionalnu nošnju, zanimljivu i prepoznatljivu po svom bogatstvu boja (zelena, roza, plava) i rucnom vezu.

Žensku nošnju karakterišu široke suknje sa mnogobrojnim žiponima prekrivene vezenim keceljama. Obavezni elementi nošnje su i maramame, vezene košulje, pancuške (pancušky - pletene patikice smašnicom pojacene gumenim donom), kapce (duge pletene carape) i prsluci. Neki delovi nošnje ostali su isti kao pre, a neki su malo modernizovani. Ranije su suknje bile znatno duže, skoro do clanaka i ni jedna žena ispod suknje nije imala manje od šest žipona, dok se danas nose samo dva ili tri.

Mušku nošnju cine pantalone i košulja izradena od belog rucno radenog platna, šešir i rucno pletena torbica u kojoj se nosio rucak.

Osim nošnje, interesantni su i razni predmeti iz svakodnevnog života Slovaka, koji se mogu videti u posebnoj prostoriji iza seoske crkve, namenjenoj prezentaciji slovacke kulture i tradicije.

Manifestacija pod nazivom Pudarski dani, koja se održava svakog avgusta i koja okuplja veliki broj Slovaka ali i drugih posetilaca, prilika je za sve zainteresovane da bolje upoznaju specificnu kulturu ovog naroda.

vikerd:

ti bivas tam v slankamene :19:

ustvari slankamem je istvo co aj slankamenske vinohrady :19:

ni ja byvam v Starej Pazove a tam ,v Slankamenskych vinohradoch,alebo vo vinici alebo my obyèajne vravime ,,ideme do brehov" nekto to vola aj Mala Pazova , e tam mame pozemok a posadenie krèe hrozna,ovocia alebo èo už kto...?!Hlavne je to že my tam tajdeme ked sa chceme odychnut ,opustit a grilovat, a hlavne stari tam robia-a ked my budeme stari potom my budeme....
Inaè to je ni istvo èo aj Slankamen lebo jesto Novi aj Stari Slankamen a na uboèi Frušskej hore je ta slovenska dedina.Mislim že je všetko vysvetlenvo predošlom texte.Evo vam ešte raz tieto fotografije aj v tomto formate
https://www.youtube.com/watch?v=5CKxuUbrJDk

alebo:

aj tak, po tich vrelich augustovich/budarskich dnach oddycha a slavnosti ,prišiel èas pozbierat plodi matky prirodi ,ktore si ludia dopestovali z Božou pomocou.
Prišli dni oberaèkou.
Bola som aj ja toho roku dvakrat,tak vam ukažem niektore fotografie

pekne vam je tam......unas takvo ninto


a co robite z hroznom.....

a èo sa robi z hrozna?
najprv sa daral'uje/tak sa vravi v pazove/
zajtra den sa otáka do podruma ,do suda ,kde vrie,kisne a pretvára sa do vína
to èo ostane od bobul'kou tiež kisne a pali sa pálené
to si nevedev?

a èo sa robi z hrozna? -shakovo,vino naprimer...

najprv sa daral'uje/tak sa vravi v pazove/-aj unas sa tak vravi...

to èo ostane od bobul'kou tiež kisne a pali sa pálené
to si nevedev?-toto som nevedev,prvi raz pocujem

Krasota......

Quote :

...de ho to èakáš ??...
neboj sa, príde aj sám ,èakav alebo ni
...ale s takimto zlým poèasím ,ani sa neteším

....ale, ak bude pekné poèasie ,tu je méda staropazovèanov
....ale ak bude pekné poèasie budu aj fotografie

Tak, poèasie poslúžilo aj bolo nám takto





pár poh¾adov z Frušskej hore na Sriemsku stranu

na nasledovné obrazky ,aby ste nepomysleli že sme v Pariži Ajfelov toranj jesto aj na Frušskej hore nad Starim Slankameòom Tam sa može aj autom ,vrch brehom a aby ste mali pekný poh¾ad na obe strany

a poh¾ad na Dunajskú stranu je asi takto

tento most pravdepodobne poznáte - Bešèianský most


poh¾ad na Baèku cez Dunaj





/

...aj ked odindeme do brehov ...

Skoda ze som tu nebol...

mog'o je a nije
naozaj škoda ,len neviem preèo?!
èi si zainteresuvani za društvo a žurke, alebo �a zaujima vinohrad -z oh¾adom ktorú školu ideš-
eee, potom by si sa mal zoznami� z Janíkom-vincilierom

Janíkom-vincilierom??? a to je kto???
aj za druztvo aj za vinohradi a vinarstvo...

tu ho máš
https://padina.bosnianforum.com/stara-pazova-f44/pi-malo-pi-kvalitne-t681.htm#5566

a ja ze je to edom velkovirobca a z nejakej stranki viskoleni profesional a to len nejaki obicajni pavor...

Alexi Laiho wrote:

a ja ze je to edom velkovirobca a z nejakej stranki viskoleni profesional a to len nejaki obicajni pavor...

myslíš že teorija má všetky vedomosti?.Hadam praxa je praxa. A dokonca on zbiera od všetkych ,,vyškolených" ¾udí ,rady,postupi,idee, múdrosti ktoré potom vo svojom vinohrade používa
ver mi- tak je- poznám ho
vlani bol èlenom žirija na závodení vinárov